N-Senzor osigurava da se na svakom delu polja primeni precizna i optimalna količina azota. Taj uređaj postao je standard tehnologije u preciznoj poljoprivredi.
Precizno đubrenje prilagođenao situaciji jedan je od glavnih ciljeva precizne poljoprivrede. Za primenu varijabilne količine đubriva potrebni su precizni i efikasni alati za određivanje stvarnih potreba za hranivima. Tehnologija daljinskog istraživanja omogućuje da te informacije dobijete na brz, precizan i isplativ način. N-senzor otkriva sadržaj azota u usevu tako što meri svetlo koje se reflektuje od biljnog pokrova i pomoću tih podataka “u hodu” određuje količinu đubriva potrebnu za pojedini deo parcele.
Određivanje optimalne količine đubriva za svaki deo polja
Povećanje potencijala prinosa na celom polju
Povećanje efikasnosti korišćenja đubriva
Smanjenje količine azota u tlu posle žetve
Povećanje prinosa
Ujednačeniji kvalitet
Skraćenje trajanja i smanjenje troška žetve
Smanjenje rizika od štete za životnu sredinu
N-senzor određuje potrebu za azotom mereći svetlo koje se reflektuje od biljnog pokrova na površini od otprilike 50 m2. Merenje se vrši svake sekunde, a sistem je dizajniran za rad pri uobičajenim radnim brzinama i svim širinama prohoda. Senzorska tehnologija za primenu u poljoprivredi utemeljena je na krivulji refleksije svetla za vegetaciju. N-senzor meri refleksiju svetla u okvirima talasastih pojaseva specifičnih za sadržaj hlorofila u usevima i biomasi. Na temelju tih podataka uređaj izračunava stvarnu apsorpciju azota u usevu i određuje optimalnu količinu azota koju bi trebalo primeniti. Tu informaciju šalje rasipaču ili raspršivaču, koji će u skladu s tim primeniti đubrivo.
Celi taj proces odvija se trenutno, omogućujući “poljoprivredu u stvarnom vremenu”.
Razvoj uređaja koordinirao je Yarin Centar za istraživanja i razvoj u Haningofu u Nemačkoj, a prvi N-senzor (Classic), za upotrebu u uzgoju žitarica, pojavio se na tržištu 1999. godine.
Yarin Centar za istraživanja i razvoj u međuvremenu kontinuirano nastavlja razvoj N-senzora kako bi uređaj mogao da prati promene u proizvodnji žitarica, kao i za korišćenje na nizu drugih kultura. Od 1997. do 2010. godine obavljeno je više od 250 ispitivanja u svrhu usavršavanja performansi uređaja i dodavanja novih programa kao što su Absolute-N kalibracije za uljanu repicu.
N-senzor i N-senzor ALS – dva sistema, jedna filozofija
Godine 2006. Yara je predstavila tržištu novi N-senzor ALS (Active Light Source – aktivni izvor svetla), koji radi na sličan način kao i klasični N-senzor, određujući potrebe useva za azotom na temelju merenja refleksija svetla na usevima. Oba sistema koriste iste agronomske algoritme, utemeljena na eksperimentalnim ispitivanjima, za optimalno precizno đubrenje, i oba su povezana s računarom u vozilu koje obrađuje podatke o usevima i GPS koordinate.
Glavna razlika između dva N-senzora je što ALS senzor ima ugrađen vlastiti izvor svetla. N-senzor ALS za merenje ne koristi dnevno svetlo nego kontinuirano emituje prema usevima svoj izvor svetlosti – ksenonska svetla – i očitava refleksiju. Zahvaljujući tome N-senzor ALS može da se koristi nezavisno od ambijentalnih svetlosnih uslova, čak i noću.
Prinos žitarica povećao se za 3,5% na mestima gde su primenjene jednake količine đubriva
Prinos uljane repice povećao se za 3,9% zahvaljujući korišćenju kalibracije Absolute-N
Na poljoprivrednim imanjima koja koriste N-senzor ostvarena je ušteda azota do 14%
Efiaksnije korišćenje azota smanjilo je ugljenikov otisak za 10-30%
Efikasnost kombajniranja povećala se za 12-20% zahvaljujući smanjenom poleganju, manjim gubicima i povećanoj brzini protoka
Ostvarena je veća konzistencija nivoa proteina u žitaricama – prosečno 0,2-0,5% iznad ciljane vrednosti
Smanjenje poleganja od 80% u odnosu na useve na kojima se azot primenjivao na konvencionalan način