Agronomske osnove

Zemljište i voda

Stabla jabuke mogu da rastu u najrazličitijim vrstama tla, od glinaste ilovače do šljunkovitog peska. Naravno, na kvalitetnijem zemljištu i plodovi će biti kvalitetniji, pa se najbolji rezultati u gajenju jabuka postižu u plodnim peskovitim zemljištima i ilovači.

Zemljište mora da bude dobro drenirano. Vlaga u tlu može da oslabi prozračnost i da dovede do povećane pojave vlažne truleži korenovog vrata jabuke (Phytophthora cactorum). Po pravilu, jabuka se plitko ukorenjuje, pa će vlažno zemljište da ograniči razvoj, dovodeći do slabe učvršćenosti stabla i smanjene površine zemljišta odakle može da preuzme hraniva.
Zemljište s većim sadržajem organskih materija po pravilu imaju bolju strukturu i omogućuju dobro ukorenjivanje.

Za suva zemlljišta neophodno je navodnjavanje, a naročito za novoposađene i mlade voćnjake. U tu svrhu sve češće se koriste sistem kap po kap, odnosno fertirigacija. U mladim voćnjacima fertirigacija pospešuje rani rast stabala i ubrzava njihovu rodnost. Navodnjavanje raspršivačima može osetno da pomogne zaštiti pupoljaka i mladih plodova od mraza.

Uobičajena je praksa da se na zemljištu voćnjaka, između redova stabala, obavi malčiranje – zastiranje zemljišta travom i drugim organskim materijalima. Malčiranjem se povećava zadržavanje vode u zemljištu, brzina kojom zemljište upija vodu, agregacija zemljišta i recikliranje hraniva.

Jabukama najviše pogoduju blago kisela i neutralna zemljišta (pH vrednost između 5,8 i 7,0). Kod ekstremnih pH vrednosti dolazi do blokade hraniva ili toksičnosti, i slabog razvoja stabala i plodova. Ako je reč o kiselom zemljištu, pre sadnje stabala vrlo je važno da se dodavanjem kreča popravi pH vrednost zemljišta.

Podloga

Optimalna gustoća zasada zavisi od sorte, podloge i plana rezidbe. Izbor podloge odrediće veličinu stabala i efikasnost apsorpcije hraniva.

Postoje četiri glavne kategorije podloga: najbujnije, bujne, srednje bujne i slabobujne. Izbor podloge treba da odgovara zemljištu (pH vrednost, struktura, vlaga) i ostalim uslovima karakterističnim za podneblje (otpornost na smrzavanje, parazite i bolesti itd.) Za jabuke se kao podloga najčešće koriste tzv. “Malling” podloge (serije M. i MM.)

Sistem voćnjaka

U gajenju jabuka primenjuje se širok spektar sistema sadnje, a uvek je cilj postizanje visokog i ranog prinosa plodova vrhunskog kvaliteta. Među ključnim faktorima za izbor sistema su lakoća branja i upravljanja voćnjakom.

Savremeni sistemi uzgoja rade se sa većom gustoćom zasada u odnosu na starije voćnjake. Danas je uobičajena gustoća u rasponu od 1.000 do 2.500 stabala po hektaru, dok je prije 50 godina standardna praksa bila između 70 i 100 stabala po hektaru. Na posebno plodnim zemljištima i u izrazito intenzivnom gajenju uzgajivači mogu da posade više od 9.500 stabala po hektaru i mogu da dobiju prinose do 63 t/ha.

Povećana gustoća sadnje moguća je nakon što su razvijene podloge slabije bujnosti, koje u prvih 10 godina uzgoja donose veće prinose nego što je pre bilo moguće.

Oblik stabla jabuke određuje se oblikovanjem krošnje, a postoje četiri osnovna oblika: kordonac, vretenasti grm, lepeza i V/Y/A oblici.

Kordonac je tradicionalni oblik gajenja u Evropi i Severnoj Americi, koji u velikoj meri omogućuje razvoj prirodnog oblika stabla.

Vretenasti grm danas je najčešći oblik gajenja jabuka: ograničavanjem širine vrha krošnje poboljšava se prodiranje svetla do ostalih delova, a minimalne su potrebe za oblikovanjem grana i sadnica.

Sistemi stabala lepezastog oblika sve se više koriste u voćnjacima sa velikom gustinom sadnje radi ostvarivanja ranijeg roda, većeg prinosa i lakše berbe.

V-sistemi, kao i drugi sistemi nagnutih krošnji koji se formiraju uz pomoć Tatura ili sličnih rešetkastih konstrukcija, omogućuju efikasno slaganje stabala u redove i na taj se način takođe postiže dobro prodiranje svetla do svih delova krošnje. Ti sistemi daju vrlo visoke prinose.

Održavanje stabala

Novoposađena stabla svakako je potrebno što prije obrezati. Vrsta rezidbe zavisi od željenog oblika stabala.
U fazi plodnosti svako stablo treba obrezati i na njemu prorediti plodove kako bi se osigurao optimalan odnos listova i cvetova/plodova i omogućila cirkulacija vazduha i prodiranje svetla, čime se poboljšava kvalitet i veličina plodova.

Rezidbom se osigurava da voda i hraniva budu dostupna optimalnom broju plodova.

Uobičajeno je da se glavna rezidba sprovodi krajem zime, dok su stabla još u razdoblju mirovanja. Letnja rezidba obavlja se zbog odstranjivanja slabih mladica i radi omogućavanja boljeg prodiranja svetla u guste krošnje.

Nije preporučljivo raditi rezidbu krajem leta jer može da se prouzrokuje kašnjenje razdoblja mirovanja i veća izloženost stabala zimskim oštećenjima.

Rezidbu je najbolje obavljati po načelu “malo, ali često”; ako se stablo previše oreže u jednoj rezidbi, doći će do jakog vegetativnog rasta koji će trošiti značajne količine hraniva i vode kao i negativno uticati na kvalitet plodova i diferencijaciju pupoljaka.

U mnogim godinama preporučljivo je smanjivanje opterećenja krošnji do kojeg dolazi zahvaljujući posebno bujnom procvatu i dobrom zametanju plodova. Prevelika količina plodova na jednom stablu prouzrokovaće smanjenje veličine plodova i bujnosti stabla, a može i dovesti do toga da stablo daje plodove tek svake druge godine.

Na svakom pupoljku stabla jabuke cveta pet do šest cvetova. Kada bi pustili da svi sazru, plodovi bi bili jako mali, a stablo podhranjeno, pa sledeće godine ne bi procvetalo. Zbog toga je potrebno raditi proređivanje, kako bi se na svakih 3-5 pupoljaka ostavio jedan plod.

Zaštita jabuke

Za proizvodnju vrhunski kvalitetnih plodova neophodno je dobro kontrolisati prisutnost bolesti, štetočina i korova.

Stabla jabuka napadaju brojni patogeni koji uzrokuju bolesti (gljivice, bakterije, virusi, gliste).

Bolesti mogu diretno da oštete plod, da ga učine neprivlačnim ili nejestivim, ali mogu i da oslabe stablo oštećujući ili inficirajući listove, deblo i grane.

Oštećenja stabla smanjuju oplodnju i povećavaju osetljivost na mraz ili napade drugih parazita.

Stabla, listove i plodove jabuka ugrožava više od 50 vrsta insekata, a najveći su problem oni štetni insekti koji oštećuju sam plod.

Među najvećim štetočinama su jabučni savijač, crveni voćni pauk, jabučna krvava vaš, jabučne lisne vaši i miner okruglih mina.

Insekti i drugi paraziti parazitiraju u listovima ili granama, slabeći stabla i ograničavajući rast, cvetanje i zametanje plodova.

Trava ili bilo koji drugi oblik vegetacije koji zahteva hraniva i vlagu ne sme da raste na udaljenosti manjoj od 40-50 cm od debla.

Na područjima gde postoji opasnost od grada plodove treba zaštititi protivgradnom mrežom.

Berba

Kod plodova jabuke razlikuju se dva stepena zrelosti koji su podjednako važni za određivanje vremena berbe. To su fiziološka zrelost ili dozrelost, odnosno tehnološka zrelost ili dospelost. U fiziološkoj zrelosti plodovi dostižu svoju najveću krupnoću, a semenke su sasvim razvijene i u povoljnim uslovima mogu da proklijaju. Kad plodovi postignu najbolji ukus, miris i boju pokožice i sve ostale karakteristike potrebne za daljnju namenu (prerada, čuvanje u skladištu ili hladnjači) može se govoriti o tehnološkoj zrelosti.

Plodovi ranih sorti beru se 6 do 7 dana pre tehnološke zrelosti, jesenje sorte 7 do 14 dana pre tehnološke zrelosti, a zimske sorte se beru u fiziološkoj zrelosti.

Za vreme dozrevanja plodova skrob se razlaže i prelazi u šećer, pa se tako razvija ukus. Šećeri su najvažnije topive suve materije u voćnom soku i zbog toga se često koriste za procenu šećera (tzv. °Brix ).

Nedozreli plodovi imaju ukus skroba, nerazvijenu aromu i vrlo su tvrdi i hrskavi. Dozreli plodovi su čvrsti, ali ne i tvrdi.

Mnogi parametri kvaliteta osciliraju od godine do godine, pa je za određivanje datuma berbe itekako potrebno iskustvo stečeno u praksi.

Skladištenje

Uslovi skladištenja presudno su važni za kvalitet i rok trajanja jabuka. Plodovi moraju biti ubrani s minimalnim oštećenjima, brzo ohlađeni i čuvani u kontrolisanim uslovima kako bi se izbegle njihove daljnje fiziološke promene.

U skladištu je potrebno održavati visok nivo relativne vlažnosti vazuha (90-95%), kako bi se gubitak vode iz plodova sveo na minimum. U kontrolisanim uslovima, s odgovarajuće smanjenim udelom vazduha odnosno povećanim udelom ugljenog dioksida, smanjuje se propadanje metabolizma i plodova.

Na višim temperaturama plodovi se brzo smežuraju i značajno gube na kvalitetu.

Jabuke koje ranije dozrevaju (letne i jesenje) pri skladištenju oslobađaju više etilena, zbog čega su osetljivije na propadanje od sorti koje sazrevaju kasnije (zimske jabuke), pa zato imaju manji potencijal skladištenja.