Azot je ključan za rast biljaka, kao jedan od glavnih gradivnih blokova proteina. Važan je za proizvodnju biomase, kao i za proizvodnju plodova – maksimiziranjem fotosintetske asimilacije donosi visoke prinose jagoda.
Grafikon: Uticaj količine primenjenog azota na prinos jagoda
Tokom razdoblja brzog rasta, listovi s nedostatkom azota ostaju mali i postaju bledozeleni ili žuti. S druge strane, prevelika količina azota može da dovede do preteranog rasta listova, koji postaju preveliki u odnosu na ostatak biljke; takođe, previše azota može da proizvede previše izdanaka i premalo cvetova. Jagode su veoma osetljive na preveliku količinu N, pa doziranje azota treba da bude precizno i uravnoteženo s drugim hranivima. Ukupna količina potrebnog azota zavisi od vrste i sastava uzgoja.
Izuzetno je važno da primena azota bude pravovremena, i programi đubrenja trebalo bi da budu isplanirani tako da se osigura dovoljan rast listova i dobro zametanje plodova bez stvaranja problema koji bi mogli da se pojave za vreme intenzivnog rasta plodova ili u berbi. Ako jagode uzgajate na otvorenom, primenu azota potrebno je obaviti u jesen, ali i u rano proleće, kako bi se biljke osnažile i poboljšala proizvodnja plodova.
Primene azota moraju da budu usklađene s očekivanim ispuštanjem N iz organskih materija dodatih u tle u okviru priprema za sadnju jagoda.
Podaci o apsorpciji potvrđuju da je za jednu tonu jagoda potrebno 3-3,5 kg azota.
Grafikon: Apsorpcija makrohraniva kod jagoda
Apsorpcija azota raste tokom faze vegetativnog rasta i dostiže vrhunac neposredno pre početka zrenja.
Grafikon: Apsorpcija makrohraniva u jagodama
Višegodišnji sastavi mogu da koriste rezerve azota koji se, tokom dve ili tri godine uzgoja, usled prolećne remobilizacije akumulirao u korenovom vratu i korenima. Jednogodišnji sistem uzgoja po pravilu traži primenu veće količine azota od višegodišnjeg sistema.
Grafikon: Uticaj jesenje i prolećne primene azota na prinos jagoda
Jesenja primena azota nije dovoljna za dobijanje maksimalnih prinosa. Prolećna primena azota od ključne je važnosti za postizanje maksimalnog prinosa, ali ni njen učinak neće biti potpun u slučaju nedovoljne količine azota u jesenjoj primeni.
Grafikon: Uticaj azota na prinos jagoda
Pri uzgoju jagoda u sistemima intenzivne kultivacije tla - gde se po pravilu koriste laganija tla, podložna ispiranju, a biljke imaju i pliće korene nego u drugim uslovima – preporučuje se primena azota u više navrata. Pritom, iskorišćenost azota biće veća ako ga primenite fertirigacijom, a ne rasipanjem đubriva.
Grafikon: Uticaj primenjene količine azota na prinos i kvalitet
Ujednačeno niža količina N primenjena fertirigacijom imaće znatno bolji učinak od primene N rasipanjem u jednom đubrenju.
Jagodama je fosfor potreban u srazmerno malim količinima, ali nedostatak u fazi zametanja cvetnih pupoljaka dovešće do smanjenog broja pupoljaka i manjeg prinosa.
Grafikon: Uticaj fosfora na prinos jagoda
Pri uzgoju na otvorenom, fosfor se primjenjuje u zonu korena prije sadnje, a u hidroponskim sastavima daje se biljkama u fazi ranog razvoja i zametanja plodova.
Kalijum i magnezijum potrebni su u velikom broju procesa u biljkama te će nedostatak bilo kog od ta dva hraniva imati ograničavajući uticati na prinos.
Grafikon: Uticaj kalijuma i magnezijuma na prinos
Silicijum pomaže povećanju prinosa, a njegova primena u razdoblju od formiranja vreža do berbe malo je efikasnija od metode u kojoj se primenjuje od cvetanja nadalje.
Grafikon: Utjecaj silicijuma na prinos jagoda